Povratak deteta kući nakon hospitalizacije je olakšanje za celu porodicu, ali je period prilagođavanja ipak neophodan kako bi se, pre svega, dete vratilo svakodnevnici i uobičajenim aktivnostima. Nakon odlaska iz bolnice, promene u ponašanju su očekivane i normalne. Kod mlađe dece, može da se javi strah od mraka, mokrenje u krevetu ili izražena fizička vezanost za roditelje. Kod starije dece i adolescenata, moguće je da se jave promene u rutini sna i ishrani, promene raspoloženja, glavobolje i stomačne tegobe. Neke od preporuka i saveta kako možete pomoći svom detetu da se lakše vrati u ritam života koji je postojao pre odlaska u bolnicu su:

Vraćanje rutinama koje su postojale pre hospitalizacije:

Rutina pomaže deci da se osećaju sigurno i reguliše osećaj narušenosti života i različitih aktivnosti. Podstaknite decu da rade ono što su i pre odlaska u bolnicu, onoliko koliko povreda ili bolest to dozvoljavaju.

Budite strpljivi i dajte vremena svim članovima da se prilagode:

Svaki član porodice je individua za sebe i prilagođavanje je drugačiji i jedinstven proces za Vas, dete koje je bilo hospitalizovano, siblinge i ostale članove. Ukoliko je nekome potrebno više vremena, budite strpljivi i pružite podršku.

Postavite jasne granice i pravila:

Može da se desi da dobijete utisak ili osećaj da bi neka pravila trebalo preskočiti, ili da bi trebalo da budete popustljiviji zbog prirode situacije i stresa kom je cela porodica bila izložena, ali je najbolji izbor da se pridržavate pravila onako kako je to izgledalo pre same hospitalizacije.

Razgovarajte sa svojom decom o iskustvu bolnice:

Ako je dete mlađe, možete ga podstaći da iskaže svoja osećanja i misli o samom događaju putem crtanja ili priča. Otvoreno pitajte kako se osećaju, o čemu razmišljaju, da li su zbog nečega zabrinuti i slično.

Podstaknite dete da provodi vreme sa prijateljima:

Nakon hospitalizacije, pogotovo one koja je trajala duži vremenski period, postoji mogućnost da se deca osećaju ”drugačije” ili da su zabrinuti oko toga kako će prijatelji reagovati. Pozovite nekoliko najbližih prijatelja u kućnu posetu, pomozite detetu da osmisli neke interesantne aktivnosti i diskutujte o potencijalnim pitanjima koja mogu biti postavljena i kako odgovoriti na njih.

Podstaknite samostalnost:

Podržite svoje dete da samostalno obavlja različite aktivnosti i obaveze, onoliko koliko priroda bolesti ili povrede to dozvoljava. Izbegavajte da činite sve umesto njega/nje, kako bi se što pre vratili svojoj svakodnevnici.

Odvojite vreme za sebe i svoje emocije:

Kao što je ranije pomenuto, treba da se pobrinete i za sebe, kako biste mogli adekvatno da pomognete svom detetu. Razgovarajte o svojim osećanjima, potrebama i brigama sa osobama od poverenja.