Повратак детета кући након хоспитализације је олакшање за целу породицу, али је период прилагођавања ипак неопходан како би се, пре свега, дете вратило свакодневници и уобичајеним активностима. Након одласка из болнице, промене у понашању су очекиване и нормалне. Код млађе деце, може да се јави страх од мрака, мокрење у кревету или изражена физичка везаност за родитеље. Код старије деце и адолесцената, могуће је да се јаве промене у рутини сна и исхрани, промене расположења, главобоље и стомачне тегобе. Неке од препорука и савета како можете помоћи свом детету да се лакше врати у ритам живота који је постојао пре одласка у болницу су:

Враћање рутинама које су постојале пре хоспитализације:

Рутина помаже деци да се осећају сигурно и регулише осећај нарушености живота и различитих активности. Подстакните децу да раде оно што су и пре одласка у болницу, онолико колико повреда или болест то дозвољавају.

Будите стрпљиви и дајте времена свим члановима да се прилагоде:

Сваки члан породице је индивидуа за себе и прилагођавање је другачији и јединствен процес за Вас, дете које је било хоспитализовано, сиблинге и остале чланове. Уколико је некоме потребно више времена, будите стрпљиви и пружите подршку.

Поставите јасне границе и правила:

Може да се деси да добијете утисак или осећај да би нека правила требало прескочити, или да би требало да будете попустљивији због природе ситуације и стреса ком је цела породица била изложена, али је најбољи избор да се придржавате правила онако како је то изгледало пре саме хоспитализације.

Разговарајте са својом децом о искуству болнице:

Ако је дете млађе, можете га подстаћи да искаже своја осећања и мисли о самом догађају путем цртања или прича. Отворено питајте како се осећају, о чему размишљају, да ли су због нечега забринути и слично.

Подстакните дете да проводи време са пријатељима:

Након хоспитализације, поготово оне која је трајала дужи временски период, постоји могућност да се деца осећају ”другачије” или да су забринути око тога како ће пријатељи реаговати. Позовите неколико најближих пријатеља у кућну посету, помозите детету да осмисли неке интересантне активности и дискутујте о потенцијалним питањима која могу бити постављена и како одговорити на њих.

Подстакните самосталност:

Подржите своје дете да самостално обавља различите активности и обавезе, онолико колико природа болести или повреде то дозвољава. Избегавајте да чините све уместо њега/ње, како би се што пре вратили својој свакодневници.

Одвојите време за себе и своје емоције:

Као што је раније поменуто, треба да се побринете и за себе, како бисте могли адекватно да помогнете свом детету. Разговарајте о својим осећањима, потребама и бригама са особама од поверења.