Хоспитализација деце није стресна само за дете, већ и за остале чланове породице. Код деце, најчешће су присутни страх и анксиозност, а услед развојне доби и ограничених когнитивних способности, они често изражавају своја осећања путем различитих облика понашања (агресија, повлачење, смањена кооперативност и слично). Како би боравак у болници био што безболнији и позитивнији првенствено за Ваше дете, нудимо савете и кораке које Ви, као родитељ, можете да предузмете:

Будите ослонац свом детету:

Дете ће, у највећем броју случајева, бити узнемирено, уплашено и под стресом, што је нормална реакција на непознато и застрашујуће окружење као што је болница. У таквим тренуцима, дете ће своју сигурност тражити у Вама, јер сте Ви особа од поверења. Из тог разлога је јако важно да будете смирени и да покушате да контролишете своје емоције пред дететом, јер уколико сте Ви видно узнемирени, уплашени, или забринути, код детета ће се, као у огледалу, исте емоције пробудити.

Проводите време са својим дететом кад год је то могуће:

Један од основних страхова које деца имају у вези са болницом јесте сепарација (одвајање) од родитеља. Како би се овај вид анксиозности максимално умањио, потрудите се да проводите време са својим дететом док је оно у болници колико год Вам то друге обавезе и околности дозвољавају. Ви најбоље познајете своје дете, стога ћете најбоље умети да га смирите уколико се узнемири и да му пружите подршку за време различитих медицинских интервенција које могу бити нелагодне или болне.

Учините болнички простор личним:

Као што је поменуто, страх и непријатност од нове и непознате ситуације је нормална и уобичајена појава за све људе, а посебно за децу. Како би болнички простор у коме бораве Ваша деца био што мање отуђен и стран, понесите им омиљену играчку, ћебе, јастук, фотографије или било шта друго што је асоцијација на кућу, породицу, оно што је познато и сигурно. На овај начин ће болничка соба постати привремени лични простор у коме ће се дете осећати комфорније.

Објасните детету ситуацију и разлог боравка у болници:

Разговарајте са својим дететом и потрудите се да разуме зашто је ту, зашто се одређена терапија даје и зашто су интервенције важне, иако могу да буду непријатне и болне (у складу са дететовим узрастом и когнитивним способностима). На пример, код млађе деце се може користити израз попут ”у болници си како би ти доктори помогли да се осећаш боље, посебни лекови и апарати ће ти помоћи и поправити у телу оно што се покварило”. Код старије деце и адолесцената, услед њихових когнитивних способности, важно је бити искрен и отворен, и објаснити ситуацију каква јесте. Уколико се информације на ову тему не пруже детету, оно се може окренути својој машти и имагинацији како би надокнадило недостатак информација, што неће бити стварна и тачна слика онога што се дешава.

Подстакните изражавање емоција:

Јако је важно да се дететова осећања уваже и нормализују. Уколико се дете не осећа пријатно да то изговори наглас, објасните му да то може да уради и путем цртежа или кроз игру, што су свакако неки од примарних начина на које дете комуницира у раним годинама свог живота. Потрудите се да разумеју да је у реду бити тужан или уплашен, као и да је у реду плакати, јер је плакање здрав начин да се испоље непријатна осећања и стрес. Осим тога, подстакните своје дете да постави питања како Вама, тако и медицинском особљу кад год имају неку недоумицу или бригу, јер ће свест и знање о томе шта их чека позитивно утицати на ниво анксиозности.

Пружите подршку за време интервенција:

Медицинске интервенције су деци често асоцијација на бол и непријатност, стога постоје неки кораци које можете предузети како би дете што боље сарађивало. Дистракција или, другим речима, скретање пажње, се показала као врло ефикасан начин да се интервенција одради брже и уз бољу сарадњу детета. Неки од примера које можете да примените јесу балончићи, играчке које сијају или производе звукове, певање песмице или причање приче. Осим дистракције, неки облик релаксације или опуштања може такође бити користан, попут пуштања умирујуће музике, додир или лагана масажа руке или шаке, као и држање детета у крилу (уколико природа интервенције то дозвољава).

Брините о себи и свом благостању:

Да бисте могли да будете уз своје дете и да му пружите адекватну подршку и помоћ, морате да се побринете и за себе, иако то може деловати веома изазовно у оваквим околностима. Јако је важно да редовно једете, уносите течност и довољно спавате. Договорите са осталим члановима породице и пријатељима како могу да Вам помогну око кућних и других обавеза. Уколико постоје неки начини на које се иначе опуштате или посвећујете себи, потрудите се да одвојите време за то уколико је могуће, како бисте се боље адаптирали на тренутну, емотивно изазовну ситуацију.

Одржавајте рутину и пружите могућност избора:

Иако околности нису свакодневне и ритам живота је измењен, покушајте да одржите рутину сличну оној коју сте имали код куће. Рутина омогућава предвидивост, а предвидивост смањује збуњеност, несигурност и појачава осећај контроле. Пружање могућности избора, колико год он био мали, још је један начин на који можете унапредити осећај контроле код свог детета, који је у околностима хоспитализације нарушен. На пример, ” да ли желиш да ми седнеш у крило или да ја седнем поред тебе” (за време интервенције) или ”да ли желиш да се играмо са играчкама или да ти читам причу”, су само неке од ситуација у којима избор може позитивно утицати на дететово благостање и осећај самосталности.