Hospitalizacija dece nije stresna samo za dete, već i za ostale članove porodice. Kod dece, najčešće su prisutni strah i anksioznost, a usled razvojne dobi i ograničenih kognitivnih sposobnosti, oni često izražavaju svoja osećanja putem različitih oblika ponašanja (agresija, povlačenje, smanjena kooperativnost i slično). Kako bi boravak u bolnici bio što bezbolniji i pozitivniji prvenstveno za Vaše dete, nudimo savete i korake koje Vi, kao roditelj, možete da preduzmete:

Budite oslonac svom detetu:

Dete će, u najvećem broju slučajeva, biti uznemireno, uplašeno i pod stresom, što je normalna reakcija na nepoznato i zastrašujuće okruženje kao što je bolnica. U takvim trenucima, dete će svoju sigurnost tražiti u Vama, jer ste Vi osoba od poverenja. Iz tog razloga je jako važno da budete smireni i da pokušate da kontrolišete svoje emocije pred detetom, jer ukoliko ste Vi vidno uznemireni, uplašeni, ili zabrinuti, kod deteta će se, kao u ogledalu, iste emocije probuditi.

Provodite vreme sa svojim detetom kad god je to moguće:

Jedan od osnovnih strahova koje deca imaju u vezi sa bolnicom jeste separacija (odvajanje) od roditelja. Kako bi se ovaj vid anksioznosti maksimalno umanjio, potrudite se da provodite vreme sa svojim detetom dok je ono u bolnici koliko god Vam to druge obaveze i okolnosti dozvoljavaju. Vi najbolje poznajete svoje dete, stoga ćete najbolje umeti da ga smirite ukoliko se uznemiri i da mu pružite podršku za vreme različitih medicinskih intervencija koje mogu biti nelagodne ili bolne.

Učinite bolnički prostor ličnim:

Kao što je pomenuto, strah i neprijatnost od nove i nepoznate situacije je normalna i uobičajena pojava za sve ljude, a posebno za decu. Kako bi bolnički prostor u kome borave Vaša deca bio što manje otuđen i stran, ponesite im omiljenu igračku, ćebe, jastuk, fotografije ili bilo šta drugo što je asocijacija na kuću, porodicu, ono što je poznato i sigurno. Na ovaj način će bolnička soba postati privremeni lični prostor u kome će se dete osećati komfornije.

Objasnite detetu situaciju i razlog boravka u bolnici:

Razgovarajte sa svojim detetom i potrudite se da razume zašto je tu, zašto se određena terapija daje i zašto su intervencije važne, iako mogu da budu neprijatne i bolne (u skladu sa detetovim uzrastom i kognitivnim sposobnostima). Na primer, kod mlađe dece se može koristiti izraz poput ”u bolnici si kako bi ti doktori pomogli da se osećaš bolje, posebni lekovi i aparati će ti pomoći i popraviti u telu ono što se pokvarilo”. Kod starije dece i adolescenata, usled njihovih kognitivnih sposobnosti, važno je biti iskren i otvoren, i objasniti situaciju kakva jeste. Ukoliko se informacije na ovu temu ne pruže detetu, ono se može okrenuti svojoj mašti i imaginaciji kako bi nadoknadilo nedostatak informacija, što neće biti stvarna i tačna slika onoga što se dešava.

Podstaknite izražavanje emocija:

Jako je važno da se detetova osećanja uvaže i normalizuju. Ukoliko se dete ne oseća prijatno da to izgovori naglas, objasnite mu da to može da uradi i putem crteža ili kroz igru, što su svakako neki od primarnih načina na koje dete komunicira u ranim godinama svog života. Potrudite se da razumeju da je u redu biti tužan ili uplašen, kao i da je u redu plakati, jer je plakanje zdrav način da se ispolje neprijatna osećanja i stres. Osim toga, podstaknite svoje dete da postavi pitanja kako Vama, tako i medicinskom osoblju kad god imaju neku nedoumicu ili brigu, jer će svest i znanje o tome šta ih čeka pozitivno uticati na nivo anksioznosti.

Pružite podršku za vreme intervencija:

Medicinske intervencije su deci često asocijacija na bol i neprijatnost, stoga postoje neki koraci koje možete preduzeti kako bi dete što bolje sarađivalo. Distrakcija ili, drugim rečima, skretanje pažnje, se pokazala kao vrlo efikasan način da se intervencija odradi brže i uz bolju saradnju deteta. Neki od primera koje možete da primenite jesu balončići, igračke koje sijaju ili proizvode zvukove, pevanje pesmice ili pričanje priče. Osim distrakcije, neki oblik relaksacije ili opuštanja može takođe biti koristan, poput puštanja umirujuće muzike, dodir ili lagana masaža ruke ili šake, kao i držanje deteta u krilu (ukoliko priroda intervencije to dozvoljava).

Brinite o sebi i svom blagostanju:

Da biste mogli da budete uz svoje dete i da mu pružite adekvatnu podršku i pomoć, morate da se pobrinete i za sebe, iako to može delovati veoma izazovno u ovakvim okolnostima. Jako je važno da redovno jedete, unosite tečnost i dovoljno spavate. Dogovorite sa ostalim članovima porodice i prijateljima kako mogu da Vam pomognu oko kućnih i drugih obaveza. Ukoliko postoje neki načini na koje se inače opuštate ili posvećujete sebi, potrudite se da odvojite vreme za to ukoliko je moguće, kako biste se bolje adaptirali na trenutnu, emotivno izazovnu situaciju.

Održavajte rutinu i pružite mogućnost izbora:

Iako okolnosti nisu svakodnevne i ritam života je izmenjen, pokušajte da održite rutinu sličnu onoj koju ste imali kod kuće. Rutina omogućava predvidivost, a predvidivost smanjuje zbunjenost, nesigurnost i pojačava osećaj kontrole. Pružanje mogućnosti izbora, koliko god on bio mali, još je jedan način na koji možete unaprediti osećaj kontrole kod svog deteta, koji je u okolnostima hospitalizacije narušen. Na primer, ” da li želiš da mi sedneš u krilo ili da ja sednem pored tebe” (za vreme intervencije) ili ”da li želiš da se igramo sa igračkama ili da ti čitam priču”, su samo neke od situacija u kojima izbor može pozitivno uticati na detetovo blagostanje i osećaj samostalnosti.